Протестантска реформација
Протестантска реформација или само реформација је назив за верске покрете против папства и Католичке цркве у 16. веку. Из тих покрета настале су нове верске заједнице, независне од папства.
Најважнији покретачи реформације били су Мартин Лутер у Немачкој, те
Улрих Цвингли и Жан Калвин у Швајцарској. Присталице реформације
отцепиле су се од Католичке цркве, прогласиле Свето писмо јединим
извором вере и рашириле своје учење у Немачкој, Швајцарској, Холандији,
Енглеској, Мађарској и скандинавским земљама.
Узрок реформацији били су измењени друштвено-економски односи, хаотично стање у Католичкој цркви,
исквареност свештенства, продаја опроштајница за грехове и сл. Покрет
реформације и опирање Католичке цркве довели су до дугих и тешких
верских ратова, који су деценијама беснели у Европи и уништили многа
материјална и културна блага.
Мартин Лутер
Мартин Лутер (1483-1546), пореклом из Тирингије, уобличава различите
идеје у посебну веру. Он је човек села, верује у зле духове, постаје
члан реда Светог Августина и стиче потпуно верско образовање. Постаје
професор на универзитету у Витенбергу 1508. године где се залаже за
хуманистичке студије и напада сколастичаре. Стиче докторат теологије
1512. године када почиње да држи предавања о Светом писму, псалмима,
Римљанима и Галима. Износи мишљење да се човек може спасти само
веровањем, највероватније 1516. године. То је основна идеја реформације.
Истину треба тражити у Светом писму које мора бити приступачно свима.
Продаја индулгенција посебно је сметала Лутеру. Он 31. октобра 1517.
године објављује својих 95 теза на цркви замка у Витенбергу и позива
папског легата који је продавао индулгенције на јавну расправу. Против
индулгенција пише „Спор о моћи и корисности индулгенција“. Тражи да папа
из љубави ослободи вернике чистилишта, а не за злато. Лутерове тезе
наилазе на бројне присталице широм Немачке. Нуспех дискусија са
кардиналом Кајетаном и Јоханом Еком долази до директног сукоба са папом
Лавом X. Лутер се ставља под заштиту саксонског кнеза Фридриха Мудрог.
Јуна 1520. године папа Лав осуђује Лутерове списе и позива га да се
одрекне свог учења. Лутер одбија и јавно спаљује папску булу. Тиме је
расцеп са Ватиканом потпун. Лутер захтева да се уклони папство које је
противно Христовом учењу. Пише дело „Вавилонско ропство цркве“ и упућује
га свештенству. Одбацује седа, сакрамената и предлаже три (крштење,
покајање и причешће). Лутер почетком следеће године бива екскомунициран.
Прихвата позив цара Карла V и појављује се на сабору у Ромсу где брани
своје учење. Сабор маја 1521. године доноси одлуку по коме је Лутер
осуђен за увреду папе, позива на побуну и одбацивање сакрамената. Налази
уточиште код саксонског кнеза где, након дубоке кризе, преводи Библију
на немачки језик. Двадесетих година 16. века изборни кнежеви Саксоније и
Хесена, као и велики мајстор тевтонског реда, прихватају
протестантизам.

Коментари
Постави коментар