Протестантска реформација или само реформација је назив за верске покрете против папства и Католичке цркве у 16. веку. Из тих покрета настале су нове верске заједнице, независне од папства. Најважнији покретачи реформације били су Мартин Лутер у Немачкој, те Улрих Цвингли и Жан Калвин у Швајцарској. Присталице реформације отцепиле су се од Католичке цркве, прогласиле Свето писмо јединим извором вере и рашириле своје учење у Немачкој, Швајцарској, Холандији, Енглеској, Мађарској и скандинавским земљама. Узрок реформацији били су измењени друштвено-економски односи, хаотично стање у Католичкој цркви, исквареност свештенства, продаја опроштајница за грехове и сл. Покрет реформације и опирање Католичке цркве довели су до дугих и тешких верских ратова, који су деценијама беснели у Европи и уништили многа материјална и културна блага. Мартин Лутер Мартин Лутер - немачки реформатор Мартин Лутер (1483-1546), пореклом из Тирингије, уобличава различите идеје у посе...
Жан Калвин је други велики представник протестантизма у Швајцарској. Студира теологију и право на Сорбони.
Напушта Француску и одлази у Женеву где 1536. године саставља
„Институције хришћанске вере“, у којима излаже основе свог учења.
Протестанти тада чине мањину у Женеви. Избија грађански рат у коме је
бискуп поражен и проморан на повлачење 1533. године. Близина Савоје
слаби реформаторски покрет, а јача га долазак Калвина. Калвин 1538.
године напушта Женеву и три године живи у Стразбуру. Од 1541. године је
поново у Швајцарској и у Женеви проводи остатак живота (умро 1564).
Калвиново учење истиче божанску узвишеност. Човек није у стању да схвати
његову вољу и да осигура спасење. Постоје изабрани и одбачени људи које
бира Бог. Не треба жалити што су одбачени осуђени на вечну патњу већ се
радовати што ће се бар неко спасти јер човек нема права на Божју милост
због првобитног греха. Калвин претвара Женеву у град спартанске
дисциплине. Власт се налази у рукама неколицине „изабраних“ који
управљају уз „прећутну сагласност народа“, лишеног учешћа у управи.
Калвин сматра да црква треба да буде одвојена од државе. Од 13.000
грађана, свега 1500 имају право гласа. Велико и Мало веће одлучују о
свему. Калвиново дело „Црквени прописи“ модел је за остале државе.
Намећу се казне за играње, причање и смех током службе. Затварају се
кафане, а појединци се протерују из града или убијају (уколико не
подржавају ново стање). На новац се гледа као на средство за напредак
друштва због чега се подржава трговина. Калвинизам се шири на Француску,
Холандију, Шкотску, Енглеску и Немачку. Женева је идеал. Калвинизам је
прихватљив за племство и грађане.
Коментари
Постави коментар